Možda jesam staromodna, ali obožavam razglednice. Koliko volim da ih sama pronađem, i iz nekog mesta ponesem kući , toliko volim i da ih dobijem od meni dragih ljudi. To parče kartona ukrašeno slikama i simbolima mesta koja posetim dovoljno je malo i lagano da stane u moju torbu i ne učini je težom, a dovoljno veliko da mi izmami osmeh na lice, čak i posle mnoštva godina.

26996581_10211002020276918_706581735_n

I sve ih čuvam. Neke su već stare, požutele i iskrzane. Neke su na poleđini ižvrljane raznim čiča – glišama od strane mojih malih rođaka koju su nam bili u poseti…

Neke su mi stigle poštom i na poleđini kriju stare poštanske markice, nose sunčane pozdrave iz Sutomora i Paralije, neke sam dobila lično od meni dragih ljudi, iz raznih delova Evrope, ponajviše iz Nemačke, a neke sam sebi kupila sama u selima, banjama, gradovima, manastirima, dvorcima i na planinama do kojih sam do sada stigla.

U ovom, i u par narednih tekstova o razglednicama, predstaviću vam u par redova one koje u meni bude posebna sećanja i osećanja i iz tog razloga imaju posebno mesto u mojoj kolekciji.

Razglednica sa Fehmarna
26941175_10211002010636677_457980150_n

Fehmarn je nemačko ostrvo u Baltičkom moru na kom sam zaradila svoj prvi pravi novac, radeći u pekari. Ovo je ujedno bio i moj prvi boravak na moru i prvi odlazak od roditelja na duže. Na ostrvu sam provela dva meseca, upoznala divne ljude, pre svega jednu Andrinu, uživala u suncu i pesku skoro svakog dana nakon radnog vremena. Kada sam dobila prvu platu, poslala sam roditeljima ovu razglednicu, i sigurna sam da su bili veoma ponosni. Fehmarn sam posetila i 2014. godine, istim povodom, i nadam se da ću mu se bar još jedanput vratiti.

Razglednica iz Mechelena
26940830_10211002002076463_1006781077_n
Mechelen je belgijski gradić koji se nalazi između Brisela i Antverpena. Posetila sam ga u novembru 2017. godine. Kako sam saznala za Mechelen? Pre par godina dobila sam od druga kao suvenir iz Belgije mali kalendar. Na jednoj od strana kalendara nalazila se predivna građevina, ali ispod nje nije stajao nikakav naziv. Drug nije znao da mi kaže gde se ona nalazi, i oboje smo ostali u neznanju. U novembru 2017. , kada sam istraživala o Belgiji na internetu, pronašla sam ovu građevinu i videla da se nalazi u Mechelenu. Tako da, moj put u Belgiju nije mogao da prođe bez posete ovom gradu. Samo Olja zna kolika je bila moja sreća kada smo se tamo našle!
Razglednica iz Sarajeva
26995177_10211002006396571_306704411_n

Ovo je sigurno prva razglednica koju sam ikad dobila, 2001. godine. Za nju sam možda i najviše sentimentalno vezana, jer je stigla od meni drage Minje. Minja i ja smo bile najbolje drugarice u osnovnoj školi, ali posle trećeg razreda se ispostavilo da se i ja i ona selimo i da više nečemo moći da se družimo tako često. Posle toga izgubile smo kontakt, a razglednica je uvek stajala na polici u mojoj sobi, i sačuvala naše prijateljstvo od zaborava. Zahvaljujući društvenim mrežama pronašle smo se 2010. godine 😉 Moramo jednom zajedno otići u Sarajevo!

Razglednica sa Meteora
26940351_10211002003116489_376655288_n

2015. godine Marko i ja smo posetili Olimpsku regiju i tom prilikom obišli i nezaobilazne manastire Meteora. Oboje smo bili oduševljeni tim čudom nastalim u saradnji prirode i čoveka. A razglednicu smo osvojili na tomboli u autobusu – tačnije on, jer je izvučen njegov broj sedišta , 51. Ova razglednica me uvek podseti na čudesne Meteore, ali i na jedan od najzabavnijih trenutaka ovog putovanja.

Razglednica iz Lutrakija
26940537_10211002007236592_455734253_n
Ova razglednica našla se u mom poštanskom sandučetu 2009. godine. Stigla je tačno za moj 18. rođendan, od moje sestre Milje. Ujedno i razglednica i čestitka, jedna od onih kojima sam se najviše obradovala. Milja mi je čestitala rođendan i napisala da žuri na plažu! Uvek me razneži, ali i slatko nasmeje.
Razglednica iz Bekoktena
26943149_10211002010236667_816336049_n
Bekokten je transilvanijsko selo koje se nalazi na 30ak kilometara od grada Fagaraša. Jednostavnije rečeno – u nedođiji 😀 U ovom mestu sam 2017. godine provela dve nedelje, radeći na dečijem kampu na nemačkom jeziku. Živela sam u jednoj od seoskih kućica sa 17 dečaka uzrasta od 8 do 11 godina, jela ukusnu domaću hranu i ludo se zabavljala! Ovo je mesto koje sigurno ne bih posetila da nisam išla na kamp – jer ga ne pronalazi ni Google mapa!
Da li i vaše razglednice umeju da ispričaju priču?

0 thoughts on “Razglednice pričaju”

Leave a Reply