Posle 1495 prevaljenih kilometara autobusom, u rano jutro jednog ponedeljka, stigli smo u Luksemburg, prestonicu istoimene minijaturne države.
Približavajući se centru grada, prelazeći most Passerelle, primetili smo njegove crne krovove koje smo viđali na razglednicama i fotografijama, predivnu prirodu i veliki broj mostića.
27591589_10211131281468367_1311674928_n
Na tlo Luksemburga kročili smo kod spomenika Gelle Fra ( Zlatna dama), na čijem se vrhu nalazi bronzana statua boginje Nike koja drži lovorov venac. Ovaj spomenik posvećen je luksemburškim vojnicima koji su u svetskim ratovima dobrovoljno branili Francusku.
27583516_10211131227667022_1187707637_n
Preko puta spomenika Gelle Fra, sa druge strane reke Petruš, videli smo zanimljivu građevinu koja podseća na dvorac. Međutim, to je ustvari stara zgrada banke, koja je danas pretvorena u muzej. Nažalost nismo je mogli posetiti, ali smo uživali u pogledu i napravili par fotografija.
27591411_10211131275708223_288825441_n
Sa naše leve strane nalazila se katedrala Notr Dam, koja se sa svoja tri velelepna tornja izdiže nad gradom . Njeni temelji postavljeni su 1613. godine, a krase je gotički i renesansni elementi.
27658425_10211131258547794_322447008_n
27661606_10211131474833201_429332748_n
Nakon obilaska katedrale, krenuli smo ka rezidenciji velikog vojvode Henrija koji vlada Luksemburgom od 2000. godine. Ispred palate se svake godine, 23. juna, obeležava Dan državnosti ( i Henrijev rođendan). Tog dana veliki vojvoda izađe na terasu i obrati se građanima , upriliči se veliko slavlje i vatromet. Ako možete da birate kada ćete posetiti Luksemburg – savetujem da to bude tada. Možda ćete videti i Henrija uživo
27661892_10211131280308338_1826589615_n
A možda ćete videti i neke Luksemburžane, koji se savršeno kriju u svojim domovima, posebno ponedeljkom – kada je neradni dan! Pomislila sam – za Luksemburžane sigurno ne važi ono pravilo da se mrzi ponedeljak. Ulice su bile puste, nismo čak primetili ni druge turiste. Da li zbog ranog jutra, zbog ponedeljka, ili novembra – Luksemburgom je vladala potpuna tišina.
27661709_10211131490833601_1053799858_n
27661441_10211131474113183_1324193892_n
Usamljeno je stajao spomenik Viljemu II, okružen praznim kafićima i restoranima.
27661666_10211131474793200_722679909_n
Pored njega, na trgu se nalazi i gradska kuća, čiji ulaz čuvaju dva bronzana lava. Ona dominira trgom, i sedište je gradonačelnika.
27658619_10211131220666847_862495705_n
Iz starog dela grada krenuli smo ka najlepšem balkonu Evrope – vidikovcu Le Chemin de La Corniche. Sa ovog mesta smo posmatrali bajkovitu dolinu reke Alzet – srednjovekovne kućice crnih krovova, tajnovite mostiće, netaknutu prirodu. Na ovom mestu nas je iznenadilo sunce, koje je doprinelo lepoti ovog evropskog bisera.
27658492_10211131493753674_146184737_n
27718114_10211131570035581_1850862153_n
27718471_10211131573275662_213636484_n
Naravno da nam nije bilo dovoljno da dolinu posmatramo – želeli smo i da je doživimo! Zbog toga smo pokušali da pronađemo stazu koja će nas dovesti do reke.
27720787_10211131216706748_1981044697_n
Posle nekoliko neuspelih pokušaja, stigli smo do predivne strme staze ukrašene raznobojnim lišćem. Ona nas je odvela do našeg narednog cilja.
27658532_10211131331069607_2036188673_n
I – stigli smo do reke. Čista , netaknuta priroda bila je pred nama. Pogled – neopisiv.
27591781_10211131613996680_490971562_n
Pored reke sedela je jedna devojka – izgledala je tužno i zamišljeno. To je ustvari lepa Meluzine. Legenda o njoj glasi ovako: Grof Zigfrid je jednog dana šetao pored reke Alzet, kada je na obali ugledao prelepu devojku – to je bila alzetska nimfa Meluzine. On joj je, zadivljen njenom lepotom, bezuslovno ponudio svoje srce i krunu, što je ona prihvatila, pod uslovom da je grof svake subote, bez dodatnih pitanja, ostavi samu u sobi. Grof je to prihvatio. Dugo su živeli srećno i imali mnogo dece. Jedne subote je radoznali grof ipak svratio u njenu sobu i saznao da je ona ustvari – sirena. Kada je Meluzine videla da je on otkrio njenu pravu prirodu- pustila je bolan krik i pobegla u morske dubine. Od tada je alzetska nimfa zarobljena u kamenu, i biva solobođena svakih sedam godina, na jedan dan.
27721043_10211131242547394_236269015_n
Nakon što smo upoznali Meluzine, nastavili smo da šetamo promenadom kraj reke Alzet. Na jednom od mostića na reci nastala je moja najlepša fotografija iz Luksemburga.
27781725_10211131256427741_1737467755_n
U povratku ka centru grada stigli smo do još jednog, odakle su pogledi bili jednako bajkoviti.
27591411_10211131238547294_2019341269_n
Nažalost, naše vreme za obilazak Luksemburga je isteklo, i morali smo nastaviti put ka Belgiji.
27718743_10211131574755699_355547378_n
Ispratilo nas je sunce. Mi smo odlazili, a Luksemburžani su počeli da se bude.
27658654_10211131613356664_836441891_n

Leave a Reply