Još od školskih dana želela sam da posetim Grčku. Iako glavna letnja destinacija, smatram da je zemlja za sva godišnja doba. Može da ponudi i kulturu, i istoriju, i zabavu, i otkrivanje i uživanje. Prava destinacija za aktivan odmor.
Na vrhu moje podugačke putničke liste želja nalazili su se i manastiri Meteora. Tražeći zanimljive destinacije za prolećni odmor. pronašla sam ponudu jedne turističke agencije koja je obuhvatala obilazak Soluna, tri noćenja u Paraliji, izlete do manastira Meteora, do Katerinija i Litochora. Tako je u večernjim časovima jednog aprilskog petka 2016. godine počelo naše osvajanje Olimpske regije.
Gospođa vodič nas je srdačno pozdravila – odmah smo primetili da joj srpski nije maternji jezik, zbog čega je par putnika negodovalo. Međutim, nakon nekoliko minuta, shvatili smo da je ona ustvari poreklom iz Grčke i da živi u Srbiji. Dakle, nije mogla postojati bolja osoba u tom trenutku koja bi mogla da nam ispriča sve tajne ove grčke regije, i ne samo to, već i da nam dočara kakvi su Grci zaista, kakav je njihov način života, običaji i sve ostalo što bi jednog putnika moglo zanimati. Nema pitanja na koje nije mogla da odgovori!
Ujutru smo stigli u Solun Dočekala nas je prava aprilka kiša, ali to nije omelo naše raspoloženje. Deo putnika je želeo da poseti fabriku kože, a mi smo odlučili da umesto kupovine iskoristimo vreme za kratko upoznavanje grada. Šetnja, nes kafa, solunska pijaca, poseta Beloj kuli ( zbog kiše se nismo penjali, ali svakako bih preporučila ako vas vreme posluži), crkva svetog Dimitrija…Grad je bio prepun – približavao se Uskrs, solunska pijaca je vrvela od posetioca, i cenkalo se na sve strane.
30007907_10211566958360017_1369212364_n
30020645_10211566951799853_730207830_n
Nakon kratke šetnje Solunom, zajedno smo otišli do vojničkog groblja Zejtinlik. Poseta ovom mestu ostavila je na mene ubedljivo najjači utisak, i potresna priča čika Đorđa, koji već godinama radi ovde kao čuvar. Uvek se obraduje srpskim posetiocima i ponosno i snažno, uprkos svojim godinama i bolesti, ispriča tužnu priču o vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu, i izrecituje stihove Vojislava Ilića Mlađeg, uklesane u granitnoj ploči. Takođe, reći će vam, sa tugom u glasu, da su i njegov deda i otac bili čuvari groblja, i da je on poslednji čuvar iz njegove porodice, pošto nema muških naslednika.
30007343_10211566929119286_1571603100_n
Nakon lepog druženja sa čika Đorđem, i kupovine fotografija Zejtinlika koje izrađuje njegova porodica, krenuli smo put Paralije, gde smo stigli u večernjim časovima i smestili se u apartmane. Neki putnici su se odlučili za odmor u Paraliji – iako vreme nije bilo za kupanje, svakako je blo odlično za šetnju, sladoled, giros, i posetu nekim od diskoteka u večernjim časovima.
29853449_10211566947279740_1339223819_n
Mi smo želeli da otkrijemo sve čari Olimpske regije te smo narednih dana posetili manastire Meteora i radionicu ikona u Kalambaki, gradić Katerini, selo Litochoro i kanjon Enipea, i popeli se na Stavros- jedan od vrhova Olimpa.
Ako u srednjoj školi niste išli na ekskurziju u Grčku ( kao ja) onda smatram da je poseta Meteorima nezaobilazna. Već sam pogled na manastire oduzeće vam dah. Sve vreme obilaska postavljala sam u sebi pitanje: Kako je moguće da su monasi sami, uz pomoć konopaca, mogli ds izgrade manastire na tim visokim strmim stenama? Koliko je samo truda, volje i vere bilo potrebno da se izgradi ovako nešto?
30007446_10211566944879680_1257181752_n
Nekada je gore bilo 20 manastira, ali je sačuvano šest. Njihova izgradnja je počela u 11. veku, i od tada se skoro ništa nije promenilo. Sve knjige i spisi doneti na stene su sačuvani, a sve zbog izvrsne pozicije – ni na nebu ni na zemlji.
29939763_10211566942319616_1699240351_n
Posetili smo manastire Varlam i Veliki Meteori. Varlam je dobio ime po monahu koji se prvi popeo na stenu i počeo izgradnju manastira u 14.veku. Izgradio je ćeliju i malu kapelu. Ovde je živeo sam, veoma skromno. Nakon njegove smrti gradnju su nastavila braća Nektar i Teofan u 16. veku.
29855196_10211566959400043_556330263_n
Manastir Veliki Meteori poznat i pod nazivom Preobraženje, nalazi se na najvišoj steni, na 625 m nadmorske visine. Osnovao ga je Sveti Atanasije Meteorski 1340. godine. Do manastira se može stići preko 200 stepenika. Ne zaboravite da se, prilikom penjanja, par puta okrenete i uživate u pogledu na ovaj zadivljujući kompleks.
29853287_10211566961800103_653714489_n
Bila sam jako uzbuđena i srećna što imam priliku da budem ovde. Do sada sam manastire Meteora gledala samo na fotografijama i divila im se. Međutim, nijedna fotografija ne može da se meri sa doživljajem manastira uživo. U povratku smo svratili u jedan od restorana u Kalambaki, gde smo večerali i po poslednji put uživali u spektakularnom pogledu na svete lebdeće stene.
29920090_10211566935239439_925015826_n
Posle dva prilično sumorna i maglovita dana, trećeg dana našeg putovanja po Grčkoj dočekalo nas je pravo prolećno sunce. Tog dana smo išli u posetu živopisnom gradiću Katerini – glavnom gradu oblasti Pieria, koji se nalazi na oko 6 km od Paralije, ispod planine Olimp.
Katerini ima mali glavni trg, gde se nalazi veliki broj kafića i restorana, i posebno je popularan zbog mogućnosti povoljne kupovine U blizini glavnog trga nalazi se park u kome smo proveli skoro čitav dan. Park je veoma veliki i divno je uređen, prepun fontana i mostića. Predstavlja pravu oazu, kao stvoren je za mir i beg od vrelog dana.Vrme eu Kateriniju smo proveli u šetnji, uz Mythos pivo i giros 😉 Sa klupe smo posmatrali i jednu uzbudljivu partiju šaha dvojice Grka.
29855135_10211566951719851_1548462798_n
29855325_10211566952639874_381338874_n
Poslednji dan našeg boravka u Grčkoj takođe je bio prepun novih utisaka. Išli smo do sela Litochoro, koje se nalazi u podnožju Olimpa, i kanjona Enipea, na čijem kraju se nalazi vodopad – Zevsova kada. Litochoro je malo živopisno mesto, iz koga se pružaju predivni pogledi na Olimp. Kroz Litochoro smo prošetali i posetili Crkvu Svetog Nikole.
29920234_10211566938439519_1939034888_n
30007799_10211566916478970_93418880_n
Nakon šetnje, krenuli smo do kanjona reke Enipea. To je bio jedan od najuzbudljivijih momenata ovog putovanja. Šetali smo uskom stazom dugom oko 2 km tik uz reku, i posmatrali pejzaž, uz miris kiše i šum vode, koji je jedini „kvario ” tišinu. To je bila šetnja za sva ćula, koja mi je pomogla da proširim zonu svog straha od visine. Za mene je to bio prilično hrabar poduhvat, i priznajem da mi je bilo strašno, ali kad smo došli do vodopada Zevskova kada, shvatila sam da se za najlepše bisere prirode vredi pomučiti.
29939487_10211566934839429_688437371_n
Ostatak našeg slobodnog vremena u Paraliji proveli smo u šetnji, sunčanju, kupovini suvenira, a jedno popodne smo prošetali i do Olimpic Beach – a, takođe popularnom letovalištu, do koga se može stići peške iz Paralije za nekih pola sata lagane šetnje.
29855126_10211566947399743_1766630108_n
Vreme provedeno u Grčkoj brzo nam je prošlo i rado bismo sve ispočetka. Kući smo se vratili sa torbom punom granitnog kamenja sa Stavrosa, razglednicama koje je Marko osvojio na nagradnoj igri u autobusu, nekoliko flaša tsipura- grčkog vina koje nam je preporučio jedan od prodavaca u Paraliji. I sa uspomenama koje nikad ne blede.
Da li ste vi posetili ovaj deo Grčke? Kako vam se svidelo?
Ukoliko vam se dopada ovaj tekst, možete pročitati i tekst o mitskoj reci Aheron.

Leave a Reply