Pre par dana bila sam u knjižari, tražeći knjigu za svoju sedmogodišnju sestru. U pregrštu slikovnica, bojanki, igrica za kišne i sunčane dane, pronašla sam knjigu Jasminke Petrović „Od čitanja se raste”. Uzevši knjigu u ruke, prisetila sam se sebe u prvom razredu osnovne škole , i svog oduševljenja kada sam se učlanila u školsku biblioteku. I zaista, istina je da se od čitanja raste. I da od dece knjige prvo načine male ljude, a kasnije i velike.

Ali, da li je čitanje jedino što možemo učiniti da bismo bili veliki? Koji su to još načini da upoznamo svoj svet i ljude u njemu, da sazremo kao jedinke, da obogatimo svoj unutrašnji svet i damo svom životu dublji smisao? Od čega sam ja porasla i šta radim sada kako ne bih prestala da rastem?

Volontiranje – kada sam završavala gimnaziju, imala sam dosta slobodnog vremena koje je trebalo negde utrošiti. Kako tada nisam imala internet, nisam znala da u Novom Sadu postoje razne organizacije u kojima se može volontirati. Na letnjem raspustu, kada sam već upisala germanistiku i znala šta će biti moje buduće zanimanje, dobila sam računar i internet. Tada mi se otvorio čarobni svet volonterizma i to je u narednih pet godina bila moja preokupacija. Volontirala sam u različitim organizacijama, radeći sa decom i mladima. Podučavala sam ih nemačkom jeziku, pomagala u izradi domaćih zadataka, osmišljavala aktivnosti za osobe sa autizmom, učestvovala u nizu humanitarnih akcija, u organizaciji sportskih dešavanja za decu i omladinu…Ovaj svet volontiranja prikazao mi je nešto sasvim novo, upoznala sam na stotine mladih iz Novog Sada i okoline, stekla prva pedagoška iskustva, razvijala svoju kreativnost, učila o različitostima i naučila da ih poštujem. Danas ne volontiram ni u jednoj organizaciji, ali učestvujem u humanitarnim akcijama u svom gradu. Nedavno sam započela učešće u projektu Magična pošta.

321333_357015891065198_1092547167_n

Putovanja – kao magična knjiga života. Što je više čitate, više nepročitanih stranica će imati. Putovanja me najviše uče. Učim o svetu ali i o sebi. Dok nisam putovala, nisam znala koliko dobar osećaj za orijentaciju imam. Koliko dobro organizujem vreme. Koliko umem da zainteresujem ljude. Putovanja su mi pomogla da postanem samouverenija i da naučim da cenim sebe i svoju ličnost. Da se ne skrivam od sveta. Da pobedim svoju stidljivost. Posebno su me moja solo putovanja promenila, jer su mi ona pružila mogućnost da se oslonim na samu sebe, da vidim koliko mogu i koje su zaista moje granice. S putovanjima je krenulo i intenzivnije učenje stranih jezika. Kada sam putovala u Italiju, želela sam da naučim osnove kako bih se lakše snašla i to sam radila online putem ovog sajta. Osnove rumunskog naučila sam na licu mesta, tako što sam zapisivala reči koje čujem, a jedna Monika mi je pomogla da te reči zapišem i izgovorim pravilno. Strani jezik mi je najviše pomogao u situacijama kada sam želela da ostavim dobar utisak na domaćine. Kada stranac čuje da učite njegov jezik – vi ste od tada u njegovim očima itekako veliki!

27152613_10211019709119128_1583453977_n

Rad – u Srbiji i u inostranstvu. Radila sam kao prodavačica u pekari još u srednjoj školi kako bih zaradila svoj prvi džeparac. Zatim sam u Nemačkoj takođe radila u pekari ( pekara mi je izgleda suđena 😀 ). Tako sam naučila da cenim svačiji posao i svaki dinar koji zaradim svojim zalaganjem. Rad u inostranstvu mi je bila odlična lekcija iz života uopšte. Ta dva meseca u Nemačkoj period mog istinskog sazrevanja i kontinualnog rasta. Posle Nemačke sam postala samostalnija, odgovornija, vrednija,. Počela sam da cenim više svaki trenutak sa porodicom i dragim ljudima, od kojih sam bila odvojena ta dva meseca. Vratila sam se bogatija za jedno neprocenjivo iskustvo! Kasnije sam radila u nekoliko škola stranih jezika, gde sam nastavila da se bavim svojim pozivom, podučavajući nemački. Tada sam počela da se razvijam i na poslovnom planu i još uvek uživam u tome. Uživam u radu sa ljudima, koji me svakodnevno „teraju” da radim na sebi, postavljajući mi razna zanimljiva pitanja.

10000174_10203063501095977_1304311335_n

Lični izazovi – sama sebi sam svakodnevno postavljala izazove. To i dalje tadim. Bilo da su u pitanju fizičke vežbe, prelazak preko visećeg mosta, samostalni odlazak u nepoznati grad, osvajanje vrha neke planine, učenje novog jezika, trudim se da dam sve od sebe kako bih taj izazov savladala. Pisanje teksta za mene je bilo ogroman izazov, kao i pravljenje bloga. Nesigurnost uvek postoji, kada god iskačemo iz našeg zamišljenog okvira. Ali, kad verujete u sebe i svoje sposobnosti, i kada vam je optimizam vodilja, uspeh neće izostati. Svakim novim prevaziđenim izazovom sam srećnija i zadovoljnija, a savladavanje jednog vodi ka nekom novom izazovu. Sledeći je da naučim dobro da plivam 🙂

31102390_10211698892938299_8489172258349121536_n

Neuspesi – retko ko voli neuspehe, ali važno je znati da se iz neuspeha uči. I više nego iz uspeha. Svaki pad pomaže nam da sledeći put uložimo više truda, više entuzijazma, više sebe. Uspeh posle neuspeha mnogo nas više usreći nego konstantan uspeh. Zato je važno da ne odustanemo od ciljeva, već da posle svakog pada ustanemo, obrišemo kolena od prašine, zalepimo flaster i nastavimo dalje. Od svojih neuspeha sam postala hrabrija. A nije da ih nije bilo: u ljubavi, na fakultetu, na poslu… Oni su me naučili da je najveći neuspeh – ne pokušati.

dav

I tako sam ja porasla! Od stidljive devojčice do hrabre, samouverene mlade osobe, koja se često osmeli da uradi nešto što je na prvi pogled van njenog domašaja.

Kroz volontiranje i humanitarni rad, rad u zemlji i inostranstvu od srednjoškolskih dana, izazove koje sebi postavljam i savladavam, i poneki neuspeh koji me samo još više motiviše. I kroz putovanja, kao neiscrpni izvor različitosti, prijatnih i neprijatnih situacija, koje mi pomažu da otkrijem istinsku sebe i da se tako, potpuno slobodno, predstavim svetu.

Kako vi rastete?

0 thoughts on “Kako se raste?”

  1. Veoma dobar post .
    Zaista sam odusevljena .
    Zelim ti lepo i carobno vece . 😊
    🌹Zivot je lep , zivot je cudo .🌹
    mojstilikombinacije.blogspot.com

  2. Divan tekst i odlična tema.Svi mi svakim danom rastemo,svako na neki svoj nacin.Ja npr.isprobavajuci nešto novo ili kroz učenje nove vještine.Isto tako kroz prosirenje svog znanja iz određene oblasti.Sve u svemu,super post,lijepo napisan,dosta stvari obuhvaćenih u njemu.❤️

    1. Hvala Anđela na komentaru! Istina je, bez rada na sebi nema samopozdanja ni kvalitetnog života. Isprobavanje novih aktivnosti i veština pomaže nam da bolje upoznamo sebe, i da vidimo šta volimo, šta ne, i koje sfere života bismo mogli poboljšati.

  3. Lijepo napisano, doista čovjek mora ispuniti sebe i svoje vrijeme, istražiti svoje mogućnosti i učiniti sam sebi život zanimljivijim ljepšim. Puno pozdrava, blog je odličan.

Leave a Reply