Nakon našeg prvog dana na Sitoniji probudila sam se sa odlukom: stopiraćemo! Iako je bila druga polovina septembra, Sarti je i dalje bio živ. Najviše je bilo turista iz Nemačke i Italije, ali ni naših ljudi nije manjkalo.

Kako smo se brzo spremili za put, tek smo u smeštaju našli vremena da pregledamo mapu Sitonije i vidimo koja će nam biti prva destinacija. Svi su nam govorili da obavezno posetimo Orange plažu, koja je jedna od najlepših, a u blizini je.

Spakovali smo se i izašli na magistralu. Kako je bilo oko 9h ujutro, nije bilo mnogo saobraćaja i odlučili smo da nakon 15 minuta čekanja krenemo peške ka Orange plaži. Bili smo puni entuzijazma tog prvog dana, međutim, posle sat vremena hoda po vrelom asfaltu smo se umorili, i popili svu vodu koju smo poneli. Posle nekog vremena se i naoblačilo i očekivali smo uskoro kišu. A nismo bili ni na pola puta…

Sa naše desne strane smo videli makadam koji je vodio ka nekoj plaži, a na tabli je stajalo Platanitsi. Nismo čuli za tu plažu, ali s obzirom na umor i očekivanu kišu, odlučili smo da se spustimo i nađemo neko sklonište, a kasnije nastavimo ka Orange-u. Platanitsi je ustvari kamp, ali pošto se bližio kraj sezone, nije bilo nikoga od kampera trenutno. Videli smo jedan bar i čuli srpski jezik. Prošetali smo do njega i upoznali ekipu iz Beograda. Kažu, već godinama dolaze na Sitoniju, i smešteni su uvek u mestu Toroni. Međutim, Platanitsi im je omiljena plaža, pa zbog toga tu dođu svaki dan autom i druže se. 15. septembar je bio poslednji dan sezone, i kafić se taj dan zatvarao. Ponudili su nas limunadom, a kako smo seli s njima, tako je počela i prava letnja kiša. Ispred nas bila je prostrana peščana plaža sa plavom zastavicom. Ko bi mogao odoleti da se ne okupa? Voda je kristalno čista, postepeno se ulazi u dubinu, a kako smo se jedini kupali, imali smo plažu za sebe. Kada je sunce ponovo izašlo, pridružio nam se samo jedan nudista koji se sunčao pored nas 😉 Ova plaža nam se toliko svidela da nam uopšte nije bilo žao što smo skratili put i naišli na ovu lepotu. U suton smo se vratili kući u Sarti, a sutradan nam je cilj bila Orange plaža, ali stopom.

31945150_10211767414331291_8109474901452128256_n

31855155_10211767415491320_848855253322301440_n

Sutradan smo imali mnogo više sreće, jer nam je posle par minuta čekanja stao jedan par iz Makedonije. Oni su taj dan išli kući. Vidno umorni, ali i puni utisaka dali su nam preporuke za još par plaža koje treba da vidimo. Do Orange plaže smo baš brzo stigli, zahvalili se, i krenuli ka plaži sa magistrale. Ova plaža je prilično mala, načičkana ležaljkama, i nema dovoljno prostora da stavite svoje peškire. Svi dolaze rano ujutro kako bi zauzeli mesto. Malo me je razočarala ta gužva, ali želela sam da se opustim i uživam u kupanju. Orange Beach je posebno zanimljiva zbog stena koje je okružuju, a dobri plivači mogu da otplivaju do neke od stena u vodi i osame se na njima. Ono što je posebno zanimljivo kod ove plaže jesu uvale koje je okružuju, a do kojih se ne može stići sa glavnog puta, već samo kroz šiblje. Mi smo prošetali do uvale severnije od Orange-a, i tamo potpuno uživali u kupanju i sunčanju, sve dok sunce nije zašlo iza stena. Nismo mogli da saznamo njen tačan naziv neki je zovu Dukina, a neki Megaportokali plaža. Maslinjaci joj daju posebnu mirisnu notu, i prirodan hlad. Voda je tirkizno plava, a vrlo lako se može doplivati do drugog dela plaže, oko jedne stene, kod koje je Marko pronašao pravi mali raj.

31841845_10211767414131286_4415859394042920960_n

31841919_10211767425371567_4675995933844963328_n

Ali, i tog drugog dana, u kasnim popodnevnim satima, počeo je naglo da duva vetar, svi su počeli na brzinu da se pakuju i kreću ka svojim automobilima, a mi smo se našli u nezgodnoj situaciji. Bez prevoza nije bilo šanse da stignemo u smeštaj brzo, a na plaži nije postojalo nikakvo sklonište od kiše. Krenuli smo nazad ka magistrali i videli jedan turistički autobus koji je išao za Sarti. Zaustavili smo ih i mlada devojka – vodič nam je rekla da su iz Mađarske. Zamolili smo ih da nas povezu do Sartija, na šta se ona nasmešila i pitala vozača da nas prime. Posle par minuta bili smo u autobusu sa 60ak Mađara, sve oči su bile uprte u nas, mnogi su se verovatno pitali šta radimo tu…U autobusu su uglavnom bile starije osobe, i izvinjavali su se što nemaju mesta za nas. Ali nama nije bilo teško da stojimo 15ak minuta. Kiša je pljuštala napolju, a oni su nas izbavili. Bili smo im zahvalni do neba.

Trečeg dana naše autostoperske avanture odlučili smo da krenemo južnije od Sartija. Već smo se bili izveštili: krenuli smo ranije, poneli više zaliha vode, odeću za kišu u rancu. Stali smo sa leve strane magistrale i uzbuđeno čekali da vidimo koga ćemo taj dan upoznati. Posle par minuta stao je jedan automobil. Videli smo jedan sredovečni par u kolima, i kada smo im se obratili na engleskom, rekli su nam: „Ma pričajte srpski, da vas ceo svet razume” Kasnije smo saznali da gospođa radi u policiji, tako da nas je verovatno pročitala na prvi pogled 😉 Ovog puta nismo imali tačan cilj, odlučili smo da negde stignemo spontano. „Mi dolazimo na Sitoniju već deset godina, i omiljena plaža nam je Klimataria. Hoćete s nama?” Pristali smo!

31899364_10211767425891580_4128348682611326976_n

Na putu ka Klimatariji želeli su da nas odvedu do plaže Tiganija, do koje je veoma teško stići ako ne znate put. Ispred nas bio je nepregledni lavirint staza. Ali, oni su put do tamo već znali napamet. Sačekali su nas u automobilu dok smo se spustili na kratko do plaže. Tamo smo videli samo jednog kampera koji je upravo oprao veš i sušio ga iznad šatora.

31880770_10211767449372167_3314940326958858240_n

31883008_10211767423091510_423645541033836544_n

Nastavili smo ka Klimatariji, razgovarajući sa, sada već, našim prijateljima iz Beograda. Opustili smo se na praznoj, dugoj peščanoj plaži . Ova plaža takođe je imala plavu zastavicu. Ležeći na ležaljkama i pijući frappe slušali smo tišinu i posmatrali delfine, koji se često vide sa ovog mesta. Dan na Klimatariji mi je bio jedan od najlepših.

31890849_10211767433051759_4171179389272195072_n

31947585_10211767428491645_5245292697878528000_n

Četvrtog dana boravka na Sitoniji napravili smo pauzu sa stopiranjem, jer smo išli na izlet Robinzon. Po prvi put smo imali sve organizovano i nismo morali da brinemo ni o čemu. U jutarnjim satima stigli smo do našeg broda, a kapetan je bio veoma veseo. Kada smo se smestili, čuli smo mađarski, i primetili da su naši drugari iz Mađarske, koji su nam izašli u susret po kišnom danu, takođe na ovom brodu. Opet smo sreli i njihovog vodiča, i saznali da je ona u vezi sa kapetanom. 🙂 Izlet je obuhvatao vožnju ka Orange plaži, koju smo sada videli iz drugog ugla, skakanje sa broda i takmičenje u ronjenju za bocu vina, krstarenje do jedne plaže u blizini mesta Vurvuru, a krajnji cilj bilo je nenaseljeno ostrvo Diaporos, na kom smo jeli suvlaki i pili vino.

31913699_10211767419171412_8062040140173803520_n

31924598_10211767434851804_812622767479324672_n

Osim što ćete videti neke predivne i autom nedokučive plaže Sitonije, ovaj izlet bih preporučila i zbog prave grčke atmosfere. U povratku se pravi žurka, uz zvuke grčke muzike i uz obavezni sirtaki. Boravak na brodu upotpunila je i jedna bakica koja je želea da nas fotografiše. Kako sam sedele da jedne gospođe, bakica nas je uslikala, misleći da smo zajedno. 😉

31945256_10211767448532146_3278029433851609088_n

Sa izleta smo se vratili oko 20h, puni utisaka, ali i preumorni. „Gde ćemo sutra?”, pitala sam Marka. „Možemo do Neos Marmarasa” , odgovorio je.

Nastavak pročitajte ovde .

0 thoughts on “Autostopom po Sitoniji – I deo”

Leave a Reply