Prošlog vikenda sam se prvi put popela na vrh neke planine. I to na tri vrha u jednom danu! U pitanju su Mali, Srednji i Veliki Povlen, koji se nalaze na 1347m, 1301m i 1271m nadmorske visine.

Za nekog ko se nikada nije bavio planinarenjem, ovo je bio pravi izazov, a to što sam uspela da se popnem do vrha smatram velikim uspehom.
Ako do sada nisi išao/la na planinarenje, u ovom tekstu ćeš pročitati šta je ono što bi trebalo da znaš, na šta treba da budeš spreman/na. Uostalom, saznaćeš i da li je planinarenje „tvoj fah”.
Šta obući?
Ako ideš prvi put, sigurno da, kao ni ja, nemaš pravu planinarsku opremu. Važno je da obučeš ono u čemu ti je udobno, u čemu možeš lako da se krećeš. Kako vremenske prilike mogu biti promenljive, preporučuje se slojevito oblačenje. Ono što je najvažnije – udobna obuća. Ako nemaš planinarske patike, možeš obuti neke druge patike koje imaju đon „sa šarama”. Obuća je posebno važna kod spuštanja, kod klizavog ili kamenog terena.

Šta poneti u rancu?

U ranac treba da spakuješ pre svega vodu. Ni previše ni premalo. Ja sam nosila dve flašice od po pola litre, i rasporedila ih u rancu tako da napravim balans u težini. Zatim, hrana 🙂 Bez hrane nikako ne treba da krećeš, napravi nekoliko sendviča ( od viška glava ne boli, ako ti ostane poješće neko iz grupe 😀 ). Možeš poneti i neku voćku i nešto slatko, što će ti baš prijati kada izgubiš energiju.

Zatim, ponesi dodatnu presvlaku – majicu kratkih rukava, i drugu trenerku u slučaju da pokisneš. Ja sam nosila i rezervne čarape. U ranac spakuj i kabanicu, ne otežava ranac a može ti i te kako zatrebati. Kačket i krema za sunčanje se isto preporučuju.

Iskusni planinari nose i planinarske štapove. Ako ih nemaš, možeš od nekog pozajmiti kako bi bio/la sigurniji/a. Ja svoje nisam imala, i nisu mi bili potrebni sve dok nije došao trenutak spuštanja niz klizav teren, onda su mi veoma značili tako da ću sigurno nabaviti jedan par.

Pravila koja treba da znaš:

Grupa planinara se ponaša kao tim. Na čelu tima je vodič, Vodič određuje dinamiku kretanja, osluškuje grupu, pravi pauze i određuje trajanje zadržavanja. Na kraju kolone je čistač. Ako u nekom trenutku želiš da se izdvojiš iz grupe, o tome treba da obavestiš čistača koji će te sačekati.

Nemoj biti sebičan/na. Pomozi drugom ukoliko vidiš da mu pomoć treba. Podeli hranu koju si poneo, i vodu ukoliko je neko ostao bez svoje. Ako imaš viška kabanicu, daj je onom koji je svoju možda zaboravio.

Uživaj u prirodi i nemoj je uništavati. Pošto ideš da uživaš u prirodi, treba da je ostaviš onakvu kakvu si je zatekao/la. Dakle, moraš da razmišljaš o tome da ne bacaš otpatke, već da ih spakuješ u torbu ukoliko nigde u blizini nema kante za smeće. Nemoj gaziti puževe ili insekte na koje naletiš u šumi, već ih skloni sa staze, kako bi uspeli da nastave svoj put.

Budi pozitivan/na. U prirodu si došao/la da se odmoriš i zaboraviš na svakodnevne obaveze i probleme. Probaj da se opustiš i da ne budeš namćor. Da ne kukaš, ne kritikuješ i ne zamaraš druge svojim problemima. Oslušni cvrkut ptica, udahni svež vazduh i vrati se kući pun/a pozitivne energije.

Šta očekivati?

Treba da očekuješ pre svega lepo druženje i uživanje u prirodi. Upoznaćeš nove ljude koji vole prirodu , čuvaju je i uživaju u njoj. Planinarenje prvi put je svakako izazov, i tako ga i posmatraj. Grupa će ti pomoći da svoj cilj ostvariš. Vodič će imati strpljenja da ti objasni tehniku i pomogne da prevaziđeš svoje strahove i nesigurnost. A na kraju, videćeš – osećaj je fenomenalan. kad uspeš da pobediš sebe i uradiš nešto što nikad nisi mislio/la da ćeš moći. Neprocenjivo! Na kraju dana bićeš fizički iscrpljen/a, ali duhovno kao nov/a.

Da li je planinarenje za tebe?

Ako si pročitao/la ovaj tekst do kraja i već razmišljaš koji bi mogao biti tvoj prvi planinarski poduhvat – planinarenje je sigurno za tebe.
Ali, ako nisi ljubitelj prirode, ako nisi spreman/na da se uprljaš, pokvasiš, da pokisneš, da se oznojiš, da deliš vodu i sendviče sa drugima, da ležiš na travi bez podloge, da pomogneš pužu da stigne do svog odredišta – onda planinarenje nije za tebe.

Ja nikada pre nisam razmišljala o planinarenju. Pre par godina sam učestvovala na Fruškogorskom maratonu i od tada nisam bila aktivna. Sada želim da se popnem na barem jedan vrh mesečno. Neki niži, naravno, Jer, ipak sam početnik.

A ti? Jesi li spreman/na na svoj prvi planinarski poduhvat?

O mojim prvim planinarskim koracima možeš čitati ovde.

11 thoughts on “Prvi put planinar – šta treba da znaš?”

  1. Draga Deni, srećan ti početak… Ja planinarim već nekih 14 godina, i nikada mi neće dosaditi… Sasvim je logično da se neko ko voli da putuje navuče i na planinarenje, pod uslovom da mu priroda nije mrska… Samo napred i želim ti uspehe u planinarskim poduhvatima

  2. Odlično, vidim da nisam usamljen u svojim počecima. Prije nekoliko mjeseci sam počeo sa planinarenjem i još pomalo skupljam opremu. Jako je zabavno, zanimljivo, ispunjava me u potpunosti, a što je najvažnije, ne mislim prestati jer prirodu obožavam i velika mi je inspiracija za pisanje. Pozdrav.

    1. Odlično! Meni je cilj ove godine bio da malo više putujem po Srbiji. I onda sam otkrila planinarenje, spoj putovanja i zdravog života, druženja i rekreacije. 🙂 Želim Vam još mnogo planinarskih akcija!

  3. Екстра текст. Свака част. И јс крећем да планинарим.Већ неко време пратим блогове и странице и групе које су посвећене планинарењу.

Leave a Reply