Na svakom putovanju nastojim da probam neki lokalni specijalitet, koji će me više približiti kulturi zemlje u koju putujem. Miris i ukus lokalne hrane su uglavnom prve asocijacije na zemlje ili regije, posebno ako me je neko jelo ili piće oduševilo. Tako je sa izvrsnom salatom od patlidžana – salata de vinete.

Za nju sam čula i pre svog prvog putovanja u Transilvaniju, od kolege Antala, koji je i sam bio gost  u transilvanijskom selu Seligstadt i u istom ambijentu probao ovaj delikates.

Antal mi je savetovao, bolje reći naredio: „ Obavezno jedi salatu od patlidžana. Rumuni to prave tu na licu mesta od domaćih namirnica, i mažu na hleb! ” Pitala sam se, kako salatu mažu na hleb? Ništa mi nije bilo jasno, dok nisam videla, i probala,. A zatim jela svakodnevno za doručak i večeru 🙂

Generalno nisam ljubitelj patlidžana, pa mi je trebalo malo više vremena da dam ovom specijalitetu šansu. I drago mi je da jesam, jer bih ostala uskraćena za jedno od najboljih jela ikada!

Salata de vinete

Receptura dolazi direktno od tetke Lučike, žene koja je u selu poznata po svom kulinarskom umeću i ljubavi koju osetite pri svakom zalogaju. Nije mi dozvolila da je fotografišem, ali mogu vam reći da je veoma  skromna, nežna i ljupka.. Iako svakodnevno sa svojim koleginicama  u kuhinji sprema raznorazna jela, uvek nam donese i jednu činiju svoje vrhunske salate. Na licu joj se vidi umor, ali ga prikriva osmehom. Zadovoljno i ponosno se smeši kada hvalimo njen specijalitet. A kada sve pojedemo, ona kao magijom donosi još…

Imala sam tu sreću i čast da lično prisustvujem pravljenju ove salate. Nikad nisam doživela da posmatram slikara dok meša boje i prenosi ih na platno, niti pesnika dok mu nadolazi inspiracija i, pretočena u reči, završava na hartiji. Verujem da je utisak isti, jer  tetka Lučika nije obična kuvarica, već pravi umetnik.

Iako je svoju salatu pravila bezbroj puta, to i dalje radi sa neverovatnom dozom uživanja. Isključi se iz svakodnevnih zbivanja, i prepusti seckanju, pečenju, mešanju, dekorisanju i kušanju.

Tetka Lučika patlidžan peče na roštiljskoj rešetki ispred svoje kuće. Kako prepoznatljivi miris počne da se širi po komšiluku, tako svi izlaze iz svojih kuća i dolaze kod nje kako bi, po ko zna koji put, posmatrali postupak. Znaju ga napamet, ali, kažu, njihova salata nikad ne ispadne tako dobro. Verovatno ona svojim čarobnim štapićem usput doda neki tajni sastojak 🙂

Kada je patlidžan dobro pečen, njegov tkivo se vadi i stavlja na drvenu dasku, kako bi pustilo sok. Nakon toga tetka Lučika uzima svoju omiljenu crvenu šerpu. U smesu dodaje malo soli, limunov sok i sitno iseckani beli luk. Zatim sve to meša svojim nežnim prstima, dodajući postepeno ulje.

Proces pravljenja salate od patlidžana

Dok sve to radi – ćuti. Ne obraća pažnju na nas, radoznale posmatrače. S vremena na vreme proba smesu, zamisli se na momenat, i nastavi da meša. Kada je sve po njenom ukusu, usne joj se nameste u blagi osmeh.

Šerpu pokriva šarenom kuhinjskom krpom i negde odlazi. Vraća se sa korpom punom kriški svežeg domaćeg hleba. Uzima jednu po jednu i na svaku maže svoj delikates. Pruža nam ih velikodušno, a zatim se raskošno smeje na naše pohvale.

salata de vinete – spremno za degustaciju

Tako sam ja, u Transilvaniji, prvi put namazala salatu na hleb. Ne znam kada ću ponovo imati priliku da sretnem tetka Lučiku, i upitam je da mi oda svoj tajni sastojak. A sigurna sam da je ono što ulije u svako svoje kulinarsko delo: neizmerna doza ljubavi.

Jeste li vi probali salatu od patlidžana?

Leave a Reply