Tog jutra nas je u Ohridu probudilo sunce. Zubato, doduše. Ruku pod ruku sa jakim vetrom. Ali na to smo već bili navikli – u Ohridu smo bili već četiri dana. Spakovali smo se i krenuli ka autobuskoj stanici, u nadi da nećemo zakasniti na autobus za Strugu.

Struga je gradić na obali Ohridskog jezera, bliže granici sa Albanijom. Od grada Ohrida je udaljen 15 km, a ako ne idete sopstvenim prevozom možete ići taksijem ili lokalnim autobusom. Mi na putovanjima uvek biramo lokalni prevoz, a tako je bilo i ovog puta.

Stanicu smo pronašli uz pomoć uputstava ljubazne radnice u prodavnici plastike. Kako smo se približavali stanici, naišao je i beli mini bus, Savršen tajming, pomislila sam. Spremili smo 200 denara za dve povratne karte Ohrid -Struga – Ohrid i – krenuli.

Vožnja do Struge traje oko pola sata. Jedna deonica puta vodi obalom jezera i pogledi su fanstastični. Marko i ja smo jedini bili zainteresovani za gledanje kroz prozor. I ne čudi, jer smo u autobusu jedini bili turisti.

Približavajući se Strugi, primetili smo veliki broj gradilišta, novoizgrađenih hotela, vila za izdavanje. Gradić je i sada turistički atraktivan, a čini mi se da će to tek postati narednih godina. Oni koji su letovali u Strugi i na Ohridskom jezeru rekli su nam da je najbolji period za kupanje u avgustu, jer je tek tada voda dovoljno topla.

Kad smo stigli, shvatila sam da sam imala sasvim pogrešnu viziju o gradiću. Mislila sam da je prepun znamenitosti i da će nam trebati ceo dan da ga obiđemo. Usledilo je blago razočaranje, jer se sve što možemo videti nalazi u užem centru. Ali, to ne znači da nam je bilo loše 🙂

Pešačka zona
Glavna ulica u Strugi

Prošetali smo glavnom pešačkom zonom, prepunom buregdžinica, poslastičarnica i prodavnica. Tog dana se u Strugi sjatilo na stotine srednjoškolaca, koji su ovde došli na ekskurziju. Mešali su se mirisi bureka, ćevapa i baklave, a redovi su svuda bili predugački pa smo odustali od ručka i uputili se dalje ka Crnom Drimu, koji grad deli na dva dela.

Struška pijaca

Pri prelasku mosta odmah sam se složila sa verovanjem da je Struga naziv dobila po vetru koji struže. Jer, on je zaista bio neumoljiv. Utoplila sam se maramom i odlučila da me vetar neće pokolebati. On je ovde čak bio i jedna od atrakcija 🙂

Crni Drim

Na desnoj obali reke naišli smo na rodnu kuću i spomenik braće Miladinov – najpoznatijih Stružana. Dimitar i Konstantin prvo su sakupljali i zapisivali makedonske narodne pesme. Konstantin kasnije i sam počinje pisati poeziju i smatra se osnivačem makedonskog umetničkog stvaralaštva. Najpoznatija njegova pesma, od ukupno petnaest, je Tuga za jugom, kojom se svake godine otvaraju Struške poetske večeri. Tekst pesme ispisan je i na mermernoj ploči ispred rodne kuće pesnika.

Braća Miladinov

Od ručka smo bili odustali, ali kafu nismo mogli propustiti. Više puta smo prešli preko mostova na Drimu i smestili se u nepušački kafe LM. Uz miris kapućina i tihu muziku s radija ugrejali smo se i napravili okvirni plan za dalje.

Kutak u kafeu LM

Posle sat vremena stajali smo na mostu i posmatrali mesto gde Crni Drim ističe iz Ohridskog jezera, a zatim dalje putuje kroz Strugu. Zeleno se izlivalo iz plavog, dok se plavo postepeno širilo izvan granica našeg vidokruga. Ne samo tada, već pri svakom pogledu na Ohridsko jezero osećala sam se kao na moru. Tako je i izgledalo i mirisalo.

Mesto gde Crni Drim ističe iz jezera

Uputili smo se ka obali, prkoseći snažnom vetru koji je bacao talase. Pesak pod nogama i pogled u daljinu probudili su u meni neke divne emocije. A onda smo pogledali desno i ugledali čuveni trščani sprud – motiv koji smo videli na svakoj razglednici odavde. A ispred njega – raznobojni čamci, koji čekaju da se ponovo oslobode stega i zaplove.

Plaža u Strugi
Trščani sprud, Struga
Brodići na jezeru

Samo ovaj prizor ispunio je sva moja očekivanja o Strugi. Nije bilo starog grada, bezbroj znamenitosti, suvenirnica na svakom ćošku. Ali, bilo je duše i autentičnosti, a to je ono što se pamti kada se zaborave brojke, imena i skulpture. Postidela sam se što sam gradu presudila odmah pri dolasku, ali sam bila i srećna što smo mu dali šansu da nas osvoji.

Šetalište kraj Crnog Drima

Osvojili su nas ovde vetar i poezija, osmeh i gostoprimstvo Stružana. Posle nekoliko sati provedenih ovde, odlučili smo da nastavimo put Vevčana. Kako smo stigli do tamo i šta nas je dočekalo, saznaćete u narednom tekstu 🙂

Da li ste do sada posetili Strugu? Da li je i vas vetar ostrugao? Volela bih da pročitam i vaše utiske u komentarima.

Ako želite da pratite dalje objave sa mojih putovanja i da čitate tekstove, možete lajkovati moju Facebook stranicu ili me zapratiti na Instagramu. Hvala!

Leave a Reply