Tvđava Golubački grad svojom lepotom krasi desnu obalu Dunava i deo je Nacionalnog parka Đerdap- Ne zna se ko ju je i kada tačno podigao, ali prvi put se u istorijskim izvorima spominje 1335. godine kao tvrđava sa ugarskom posadom.

Tu, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na okomitoj steni , svoje mesto je zauzela srednjovekovna lepotica. Tokom burne istorije oko nje su se najviše otimali Turci i Ugari. 1867. godine pripala je srpskom knezu Mihailu Obrenoviću.

Tvrđava je dugo bila zapostavljena, a 2012 godine napokon je započela njena obnova. Svečano je otvorena za posetioce 29. marta 2019. godine. Pošto nikada nisam imala prilku da je posetim, prijatno me je iznenadio poziv Marijane iz turističke agencije Putokaz 021 da s njima pođen na izlet. Naravno, prihvatila sam!

Na izletu smo obišli Smederevsku tvrđavu, Viminacijum i Srebrno jezero, a Golubačka tvrđava je bila vrhunac našeg putovanja. Zbog toga prvi tekst sa putešestvija posvećujem baš njoj.

Tvrđava Golubački grad

Do Golupca smo stigli u ranim popodnevnim časovima, što je bio pun pogodak, jer nije bilo gužve. Dok smo joj se približavali, doživeli smo veličanstvene prizore. Suncem okupani Dunav i tvrđava u svom sjaju izmamili su nam uzdah na prvi pogled.

Prvi pogled na tvrđavu

Čim smo izašli iz autobusa, pohrlili smo kao ulazu želeći da je vidimo izbliza. Zaista je izgledala svetski, mnogo lepša nego na bilo kojoj fotografiji koju sam pre dolaska videla. Ima deset kula – povikao je neko iz grupe, a ja sam se dala u brojanje. Razmišljala sam da li ću i dokle smeti da se popnem, jer imam strah od visine. Ali, savladaću ga nekako, ipak sam samo danas ovde.

Na ulazu

Ubrzo je došao i naš vodič Srđan i podelio nam ulaznice. Krenuli smo ka ulazu tvrđave, svi sa osmesima na licima i fotoaparatima u rukama. Trudila sam se da što manje gledam kroz kameru, ali nekoliko fotografija se moralo napraviti 🙂

Po ulasku u tvrđavu dočekao nas je lokalni vodič i poveo u vizitorski centar – Palatu. Tu smo se smestili, i, zaštićeni od košave, poslušali priču o Golubačkom gradu. Vodič nam je pričao o istoriji, značaju, revitalizaciji tvrđave i planovima za budućnost. Skrenuo nam je pažnju i na hamam sa devet prostorija, koji tek treba da bude renoviran. Ako želite da saznate više o tvrđavi, posetite ovaj link. Iz vizitorskog centra posmatrali smo Dunav – čija širina ovde iznosi čak 6500 m!

Pogled iz Palate

Nakon predavanja, bilo je vreme za posetu i penjanje u kule. Do kog ćete nivoa moći da se popnete, zavisi od ulaznice koju ste kupili. Cene ulaznice su sledeće: zelena zona ( tri kule i Palata) 600 din, plava ( srednje teška zona) 800 din, crvena ( teška zona) 800 din i crna ( izuzetno teška zona) 1200 din. Plava, crvena i crna zona dozvoljene su samo punoletnim licima, i zahtevaju pratnju vodiča.

Jedna od kula

Mi smo imali ulaznice za zelenu zonu, što je meni potpuno odgovaralo. Mogli smo prošetati najnižim nivoom tvrđave i posetiti tri kule. Meni su klecala kolena već pri penjanju ka ove tri kule, jer ne volim stepenice u vidu metalnih konstrukcija. Silaženje mi je još teže palo 😀 Ali, vredelo je zbog pogleda na Dunav i na susednu Rumuniju, koju već znate da obožavam.

Iza je Rumunija .)

Nakon obilaska kula imali smo još dovoljno vremena da prošetamo uređenom stazom kraj Dunava i da upijamo sunce, gledajući tvrđavu sa svih strana. Pošto je već bio kraj radnog vremena tvrđave, nismo imali vremena da kupimo neki suvenir- Ali, ono što smo videli tog dana bilo je dovoljno da ovaj izlet u nama ostavi neizbrisiv trag.

Šetnja kraj Dunava s pogledom na tvrđavu

Ako odlućite da samostalno posetite tvrđavu, imajte na umu da je radno vreme u letnjim mesecima od 10 do 17h, a poslednji ulazak u 16:30h. Ponedeljkom je tvrđava zatvorena za posetioce.

Ako imate vremena, možete tvrđavu posmatrati iz brodića. Sve informacije o krstarenju Dunavom s pogledom na Golubački grad možete naći ovde.

A ako biste pak želeli da posetu tvrđavi upakujete u izlet Tvrđave na Dunavi i Viminacijum, možete se obratiti turističkoj agenciji Putokaz 021. Naredni termin je već 15. jun!

Zahvaljujem se Marijani koja me je pozvala i omogućila da otkrijem još jedan biser na Dunavu, Nadam se da će u budućnosti biti još prilika da zajedno upoznajemo Srbiju!

Ako vam se svideo ovaj tekst, možda vam se dopadne i tekst o krstarenju po Dunavu u susret zalasku sunca.

Leave a Reply